Get Adobe Flash player

Светски дан хепатитиса, 28. јул 2016.

altГлавни иницијатор обележавања Светског дана хепатитиса и организатор јавних манифестација у многим земљама широм света је Светска хепатитис алијанса (World Hepatitis Alliance), невладина међународна организација основана у Женеви 2007. године коју првенствено чине људи инфицирани вирусима хепатитиса. NOhep је глобални покрет усмерен на уједињење хепатитис заједнице, с циљем испуњавања обавеза на глобалном нивоу и елиминације вирусног хепатитиса као јавноздравственог проблема до 2030. године. Елиминација вирусног хепатитиса може резултирати економским растом, постизањем социјалне правде и спашавањем 7,1 милиона живота. Овај покрет је усмерен и на едукацију, елиминисање стигматизације према инфицираним особама и подизање гласова особа које живе с овом болешћу Овогодишња кампања иницирана од стране Светске хепатитис алијансе, којој се придружило и удружење Хронос као пуноправни члан, реализује се под слоганом „NOhep: свет без хепатитиса”.

Од 2010. године Светска здравствена организација (СЗО) обележава Светски дан хепатитиса 28. јула сваке године у циљу повећања свести и разумевања вирусних хепатитиса.

Кључне поруке СЗО поводом обележавања Светског дана хепатитиса ове године су:

1. Сазнај о хепатитису – реагуј одмах

- Вирусна упала јетре – хепатитис је широко распрострањена, при чему се процењује да је 400 милиона људи инфицирано у свету (10 пута више него број особа заражених HIV-ом), док 4000 особа умре сваког дана. Процењује се да само 5% особа са хроничним хепатитисом зна да је инфицирано, а да се мање од 1% лечи.

- С друге стране, хепатитис се у потпуности може спречити и лечити: постоје ефикасне вакцине и лекови за лечење особа са дијагностикованим вирусним хепатитисом Б, а ише од 90% особа са дијагностикованим вирусним хепатитисом Ц може да се излечи.

2. Сазнај о хепатитису – да ли си под ризиком?

• Свако је могао бити у ризику од хепатитиса због величине глобалне епидемије (најмање 10 пута већа епидемија у односу на епидемију HIV инфекције).

• Под већим ризиком од инфицирања узрочницима вирусних хепатитиса Б и Ц су особе које инјектирају наркотике употребом нестерилног прибора и особе које упражњавају незаштићене сексуалне односе. Пренос инфекције је могућ и са инфициране мајке на бебу, а ризик представљају и небезбедне медицинске интервенције (употреба нестерилног прибора и опреме).

• Повећањем информисаности и знања о ризицима за вирусне хепатитисе, људи могу сами спречити инфицирање и преношење инфекције на друге, а да би то остварили треба да се тестирају и сазнају да ли им је потребно лечење.

3. Сазнај о хепатитису – тестирај се

• Процењује се да 95% особа са хепатитисом није свесно своје инфекције, углавном због недостатка свести о потреби да треба да се тестирају у циљу провере свог здравственог статуса и недоступне услуге тестирања.

• Дијагностика хепатитиса може бити сложена и скупа, а у многим земљама недостаје адекватна лабораторијска дијагностика.

4. Сазнај о хепатитису – захтевај лечење

• У свету, већини особа које су у потреби за лечењем исто није доступно, углавном због незнања да су инфициране јер нису тестиране и недоступности услуга лечења хепатитиса.

• Преко 90% особа са хепатитисом Ц може бити у потпуности излечено унутар 3–6 месеци.

• Адекватно лечење хепатитиса Б и Ц може спречити развој главних компликација хроничног обољења јетре које могу угрозити живот: цирозе и рака јетре.

У мају 2016. године, Светска здравствена скупштина је усвојила прву „Глобалну стратегију одговора здравственог сектора на вирусне хепатитисе, 2016–2021”. Стратегија истиче кључну улогу универзалне доступности здравствених услуга, а циљеви стратегије су усклађени са циљевима одрживог развоја. Визија ове стратегије је елиминација вирусних хепатитиса као јавноздравственог проблема, што може бити остварено ако се постигне смањење броја нових инфекција вирусних хепатитиса за 90% и смањење смртних исхода због вирусних хепатитиса за 65% до 2030. године. У стратегији су дате акције које треба да спроведу земље и СЗО да би се постигли поменути стратешки циљеви.

У циљу остваривања глобалних циљева у области вирусних хепатитиса до 2030. године СЗО је дефинисала да је потребно:

• подизање свести, промовисање партнерства и мобилизација ресурса;

• формулисање политике засноване на доказима и подаци за акцију;

• спречавање преноса;

• повећање доступности скрининга на вирусне хепатитисе Б и Ц, као и услуга заштите и лечења оболелих особа.

Епидемиолошка слика вирусних хепатитиса Б и Ц у свету, Европи и Србији

Према подацима СЗО свака 12. особа у свету инфицирана је вирусима хепатитиса Б и/или Ц, односно процењује се да 240 милиона особа у свету има хроничну HBV инфекцију, док 780.000 умре сваке године услед позних компликација хроничне инфекције (цироза и карцином јетре). Процењује се да 130 до 150 милиона особа у свету има хроничну HCV инфекцију, док око 500.000 људи сваке године умре од последица хроничне HCV инфекције. Код дуготрајних, нелечених хроничних инфекција у 10% до 40% случајева развија се цироза јетре, а код 1% до 4% карцином јетре.

Вирусни хепатитиси су седми узрок смртности у свету, са процењених 1,45 милиона смртних исхода. Процењује се да око 171.000 особа сваке године умре услед ових обољења, односно да 400 особа умре сваког дана у региону Европе. Скоро 99% смртних исхода је резултат позних ефеката хроничних HBV и HCV инфекција (процењених 56.000 и 112.500 смртних исхода), док се остали смртни исходи могу приписати акутним формама вирусних упала јетре. Такође, процењује се да у Европи више од 13 милиона особа живи са HBV инфекцијом, а да више од 15 милиона има хроничну HCV инфекцију. Две трећине особа инфицираних HBV и HCV живи у источној Европи и централној Азији.

У Европи преваленција HBsAg се креће у распону од мање од 0,1% у северној Европи до више од 10% у земљама централне Азије, док се преваленција HCV инфекције креће у распону од мање од 0,5% у неком земљама северне, западне и централне Европе до више од 5% у неким земљама јужне и источне Европе и централне Азије.

Према доступним резултатима тестирања појединих категорија становништва процењена преваленција HBV и HCV инфекције у нашој земљи је мања од 1% (као доња граница процењене преваленције у општој популацији може се узети проценат позитивних налаза тестрања међу трудницама – 0,2% за HBV и 0,4% за HCV инфекцију).У 2015. години у Србији регистрованo је укупно 758 случајева хепатитиса Б и Ц,што је за 207 случајева (21%) мање него претходне године, односно за 31,5% мање у поређењу са 2013. годином (1112 случајева), када је регистрован највећи број оболелих особа у последњих пет година.

У 2015. години регистроване су три умрле особе од акутног хепатитиса Б, док су две особе умрле од хроничног хепатитиса Ц, што је двоструко мање него 2013. године (10 умрлих особа).

Од 2006. године спроводи се обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота, као и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова превентивна мера је допринела да се у претходних 15 година (2000–2015.) региструје јасан тренд смањења броја особа оболелих од акутног хепатитиса Б (154 у 2015. према 429 у 2001. години). С друге стране региструје се тренд пораста регистрованих случајева хроничних вирусних хепатитиса Б и Ц (графикон 1).

alt

Графикон 1. Тренд кретања оболевања од хепатитиса Б и Ц (стопа на 100.000 становника), на територији Републике Србије у периоду од 2000. до 2015. године

Код скоро 60% особа оболелих од акутног хепатитиса Б и 70% оболелих од хроничног хепатитиса Б пријављених током 2015. године начин преношења узрочника је остао непознат. Незаштићени сексуални однос са HBsAg позитивним особама заступљен је код 5% оболелих од хроничног хепатитиса Б, односно код 19% оболелих од акутног хепатитиса Б. Медицинске интервенције, као узрок настанка инфекције, навело је 14% пацијената, а коришћење нестерилног прибора за инјектирање наркотика пријављено је као претпостављени начин преноса код само 2% особа, исто као и тетоважа и пирсинг. Највећи број оболелих од акутног или хроничног хепатитиса Б регистрован је у старосној групи од 30 до 39 година, а регистровано је 2–3 пута више мушкараца.

У 2015. години хронични хепатитис Ц регистрован је код 326 особа, што је за трећину мање у односу на 2014. годину (511 случајева). Највећи број оболелих од хроничног хепатитиса Ц регистрован у узрасту од 30 до 39 година, а регистровано је двоструко више мушкараца. Код највећег броја оболелих слично као и претходних година претпостављени начин трансмисије је остао неутврђен – непознат (196 оболелих особа тј. 60%). Инјектирање дрога нестерилним прибором као начин трансмисије је пријављено код 24% оболелих, што је двоструко мање него 2014. године (40%). Незаштићени сексуални однос са анти-HCV позитивним особама пријављен је код 2% оболелих. Претпоставка да је до инфекције дошло приликом медицинских или стоматолошких интервенција наведена је у 10% случајева, док су тетоваже и акциденти пријављени код 2% оболелих. Код пацијената на хемодијализи оболевање је нотирано код 2% оболелих у 2015.години.

Преузми брошуру - Информације о Hepatitis-има

Преузми постере

Избор:www.batut.org.rs/index.php?content=1441