Get Adobe Flash player

Прехлада или грип

alt5.01.2017.Прехлада или назеб је акутна инфективна болест вирусног порекла, која се клинички манифестује кијавицом, без општих симптома инфекције. Она је најчешћа од свих вирусних инфекција и веома се брзо шири међу људима посебно децом.

Болест се манифестује углавном локалним симтомима запаљења назофарингеалне слузнице – кијавицом, цурењем носа, без општих симптома инфекције. Секрет из носа је воденаст, а касније постаје слузав. Понекад се јављају умор и слаба главобоља праћена субфебрилношћу (повишеном температуром од 370C до 380C ). Болест обично траје око недељу дана, са добром прогнозом, уколико се не компликује озбиљнијим процесом и могућом бактеријском инфекцијом. Симптоми се поступно смирују.

Болест преносе људи директним контактом (кашљањем, кијањем, руковањем, љубљењем...) Инкубација (период без симптома болести) је кратка, обично два до три дана.

Ефикасан лек против прехладе и грипа не постоји, па је најбоље реаговати на време превентивно побољшавањем имунитета. Лечење је сиптоматско, не делује се на узрок болести већ на симптоме којима се ова болест манифестује, лекови за смањење повишене температуе, против главобоље и сл. Дају се средства за деконгестију слузокоже носа у виду капи за нос којима се смањује количина секрета из носа и олакшава дисање, које се примењују локално.

Заштита од прехладе се практично састоји од одговарајућег начина понашања, добре личне хигијене, адекватног облачења у односу на спољњу температуру, правилне исхране богате витаминима и минералима, боравка на свежем ваздуху, редовним проветравањем просторија, редовним и довољним одмором и спавањем.

Када се болест јави потребно је придржавати све свих савета лекара, хигијенско-дијетеског режима и мировања.

Грип је веома заразна болест, која се најчешће карактерише тешким поремећајима општег стања праћено повишеном температуром, главобољом, боловима у мишићима, боловима у грлу и кашљем. Могу се јавити и мучнина, повраћање, пролив и могу да прате респираторни фазу инфекције, посебно код деце. Кашаљ је често упран, тежак и продужен, а остале манифестације се обично брже повлаче и до оздрављења долази после 2 – 7 дана.

Грип узрокују вируси, који се преносе капљицама у ваздуху насталим кијањем или кашљањем заражене особе. Обично се јавља епидемијски сваке друге или треће године, када се појави ,,нова,, врста вируса или нова комбинација типова вируса на коју људи још нису развили отпорност. У интервалима од приближно 30 година настају светске пандемије (епидемије које се јављају на светском нивоу и обухватају више континената). Тада се обично јављају и тешки облици болести са израженим компликацијама, које могу бити и смртоносне. У току великих епидемија долази до тешких клиничких слика, превасходно код старих лица и лица која болују од хроничних обољења срца, плућа, бубрега или болести метаболизма, анемије, малигних болести и свих осталих стања која су праћена слабијим имуним одговором-имунитетом. Већина оболелих се ипак опоравља у року од недељу дана.

У почетку болести број леукоцита је повећан, а касније смањен. У већини случајева температура и остали знаци болести почињу да попуштају већ после два до три дана, а малаксалост и изнуреност се дуже одржавају.

Начин преношења – Ваздушни пут доминира у групама са густим смештајем у затвореним просторима-јавне установе, школе, болнице и сл. Трансмисија (пренос) се врши и директним контактом јер вирус може сатима да преживи у спољашњој средини, у условима ниске температуре и ниске влажности.

После инкубације која траје један до три дана болест почиње нагло високом температуром, малаксалошћу, понекад зимом и дрхтавицом. Болесници се жале на главобољу, болове у мишићима, изражени су кашаљ и кијавица. Коњуктиве су хиперемичне (очи су црвене и сузне), носна и усна слузокожа црвене и набубреле, а крајници увећани и хиперемични (црвенкасти). И срчана радња понекад може бити поремећена, ређе аритмична, чешће брадикардична, као резултат токсичне компоненте узрочника.

Приликом појаве новог подтипа сва деца и одрасли су подједнако осетљиви изузев оних који су живели у периоду претходне епидемије, узроковане тим подтипом. Инфекција води развоју имунитета против специфичног подтипа вируса, али трајање и и распон имунитета зависе од степена антигеног дејства и

Грип може да буде праћен великим бројем компликација, јер се на основну, вирусну, инфекцију респираторног тракта често надовезују и секундарне, бактеријске инфекције. Најчешће и најважније су: упала средњег ува, упала синуса-синузитис и упала плућа/пнеумонија. Благовремена примена антибиотика за лечење бактеријских компликација у већини случајева условљава добру прогнозу.

Лечење је симптоматско, а састоји се у давању лекова за снижавање температуре и кашља.

Превенција

1) Едукација становништва и здравственог особља о основама сровођења личне хигијене, посебно о опасности које носи кашљање и кијање, као и пренос са руку на слузокоже.

2) Имунизација обезбеђује заштиту од инфекције код 70-80% здравих млађих одраслих, уколико се антиген вакцине поклапа са циркулишућим сојевима вируса; вакцинација старијих особа може да буде мање ефикасна у превенцији болести, или редукује тежину клиничке слике и инциденцу компликација за 50-60%, а умирање за приближно 80%.

3) Правилна исхрана

С обзиром да не постоји конктретна терапија против прехладе и грипа, превенција је најважнија:

Редовно прати руке:

  • највећи број вируса прехладе, грипа преноси се управо директним контактом;
  • Избегавати особе које су прехлађене или имају грип;
  • Не додиривати лице:
  • вируси грипа обично продиру у тело управо кроз очи, нос и уста;
  • Храна нека буде што природнија са доста свежег поврћа и воћа.

Пити доста течности:

  • топли напици,
  • чајеви,
  • лимунада

Удисати свеж ваздух:

  • регуларна доза свежег ваздуха је јако важна, клима-уређаји исушују ваздух и чине организам рањивијим и неотпорним на вирусе.

Физичка активност је врло важна:

  • помаже организму да створи бољу природну одбрану иактивира већи број одбрамбених ћелија организма;
  • Будите непушач,
  • Дим цигарете исушује дисајне путеве;
  • Најбољи лек је одмор.
  • За ублажавање главобоље, болова у грлу, температуре, кашља и других тегоба користе се лекови који се могу добити без рецепта у апотеци – антипиретици и аналгетици, лекови за смиривање кашља, за олакшано искашљавање и сл.
  • Антибиотике, користити само на основу препоруке доктора.
  • Не одлазити у посете оболелим