Get Adobe Flash player

Скрининг програм

altСкрининг (у преводу, пропуштање кроз сито, филтер, проверавање) представља прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када још не постоје видљиви знаци болести, али је патолошки процес већ почео. Циљ оваквог раног откривања обољења јесте увећање могућности да се благовремено делује, да се природни ток болести модификује и преусмери, те да се тако делује и на сам исход болести.

Прва идеја о коришћењу метода раног откривања болести јавила се пре више од 150 година. Наиме, давне 1861. године, др Хорас Добел (Horace Dobell), истакнути енглески лекар тог времена, подучавао је о томе колико је важно да се изводе периодични прегледи пацијената, без обзира на то да ли они имају неке тегобе или не.

Оваква идеја, иако необична за тадашње поимање медицине једино у функцији лечења, ипак је заинтригирала стручну јавност и пренела се у САД где се кренуло са прикупљањем доказа о делотворности и исплативости таквих прегледа. Ипак, у самој Енглеској, где је идеја поникла, периодични прегледи заживели су тек читав век касније, педесетих година 20. века, а већ 60-их година су се појавили и први извештаји и резултати студија које су пратиле спровођење оваквих прегледа и масовних скрининг програма.

Напор да се превенција болести врши путем њеног раног откривања довела је до преусмерења клиничке праксе са оријентације на релативно мали број особа које су већ болесне на оријентацију ка великом броју потенцијално оболелих без испољених симптома болести.

Скрининг се може спровести када се пацијент лекару јави из неког другог разлога, али се та прилика искористи да му се саветује неки од тестова за рано откривање одређених обољења. Овакав скрининг зове се опортунистички. О овом типу скрининга говоримо и када сам пацијент затражи од лекара да се подвргне неком од тестова.

Оправдано је такође извести неки од скрининг тестова на малој, дефинисаној групи људи за коју се сматра да има повећан ризик за оболевање (нпр. чланови породице оболелих од дијабетеса или хиперлипидемије) и то представља селективни скрининг. Са аспекта исплативости, могао би се фаворизовати тзв. мултипли скрининг, који представља истовремену примену више скрининг тестова ради раног откривања више поремећаја здравља, али он није тако често примењиван, услед бројних објективних ограничења.

Масовни скрининг подразумева организовано позивање великог броја људи за које се процењује да су у повећаном ризику од одређене болести. Овакав приступ, иако организационо захтеван, сматра се дугорочно најефикаснијим, те се зато он налази у основи свих националних програма за рано откривање појединих малигних болести, али и неких других поремећаја здравља.

На крају, важно је напоменути да се постизање значајнијих позитивних ефеката по здравље читаве популације може очекивати тек када рано откривање болести постане континуиран процес у систему здравствене заштите, а не само спорадична активност. С друге стране, за успех и постизање циљева оваквих програма од непроцењивог је значаја да одзив грађана на прегледе буде висок, а један од кључних предуслова за то је постизање задовољавајућег нивоа здравствене писмености становништва, што треба да буде мисија свих јавноздравствених професионалаца.

Дом здравља је од марта 2014.године укључен у скрининг програм превенције рака дојке а од 2011. године Министарство здравља Републике Србије и Делегација Европске уније у Србији, нас је укључила у пројекат "Подршка увођењу Националног програма за рано откривање рака у Републици Србији". 

Превенција рака грлића материце

Превенција рака дебелог црева

Превенција рака дојке