Get Adobe Flash player

Светски дан хепатитиса

alt26.07.2018.Светски дан хепатитиса, који се обележава широм света 28. јула 2018. године, прилика је да се уложе додатни напори да се примени прва глобална стратегија за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе у периоду 2016–2021. године развијена од стране Светске здравствене организације (СЗО), те да се помогне државама чланицама да постигну коначни циљ – елиминацију хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године.

Активности и подизање свести поводом обележавања Светског дана хепатитиса су дизајнирани с циљем да се:

• Изгради и искористи политички ангажман након званичног одобравања глобалне стратегије за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе на Светској здравственој скупштини маја 2016. године

• Спроведу национални одговори на хепатитисе у земљама са великим оптерећењем овим болестима

• Подстичу акције и ангажовање појединаца, партнера и јавности

• Нагласи потреба за бољим одговорима на светском нивоу

Као подршку кампањи која се реализује под слоганом Хепатитис. Време је за тестирање. Време је за лечење. Време је за излечење”, СЗО је дала следећих 10 кључних порука поводом Светског дана хепатитиса 2018. године:

1.Вирусни хепатитиси Б и Ц су главни јавноздравствени изазови

2.Вирусни хепатитиси Б и Ц су узроци примарног хепатоцелуларног карцинома јетре

3.Правовремено тестирање и лечење вирусних хепатитиса Б и Ц може спасити бројне животе

4.Вирусни хепатитис узрокује друге болести и представља огроман економски терет друштву и породици

5.Вирусни хепатитис је главни убица због недостатка пажње у свету

6.Током протеклих 15 година, све више људи умире од последица вирусних хепатитиса

7.Истовремено, јављају се особе које су новоинфициране

8.Хепатитис угрожава најрањивије

9.Хепатитис може бити спречен, дијагностикован, третиран и чак излечен

10.Можете помоћи у елиминацији хепатитиса земаља које су одговорне за скоро 50% глобалног оптерећења хроничним вирусним хепатитисом су Бразил, Кина, Египат, Индија, Индонезија, Монголија, Мијанмар, Нигерија, Пакистан, Уганда и Вијетнам.

Такође, 17 земаља које имају високу учесталост вирусних хепатитиса Б и Ц, а заједно са горе наведеним земљама чине 70% глобалног оптерећења су: Камбоџа, Камерун, Колумбија, Етиопија, Грузија, Киргистан, Мароко, Непал, Перу, Филипини, Сијера Леоне, Јужна Африка, Танзанија, Тајланд, Украјина, Узбекистан и Зимбабве.

1. Вирусни хепатитис је главни глобални здравствени проблем и захтева хитан одговор.

У прилог томе говори процена да је у свету око 328 милиона људи живело са хроничним хепатитисом Б или Ц (257 милиона са хроничном хепатитис Б (HBV) инфекцијом и 71 милион са хроничном хепатитисом Ц (HCV) инфекцијом) крајем 2015. године.

2. Врло мало особа које су инфициране вирусом хепатитиса Б или Ц се тестира и лечи, посебно у земљама са ниским и средњим бруто друштвеним приходом.

До краја 2015. године тестирано је и дијагностиковано само 9% болесника инфицираних HBV-ом и 20% инфицираних HCV-ом од процењеног броја особа које живе са хроничном инфекцијом. Од укупног броја особа са дијагностикованом HBV инфекцијом, само 8% (1,7 милиона особа) је било на лечењу, односно само 7% особа са дијагностикованом HCV инфекцијом (1,1 милион особа) је започело лечење током 2015. године.

У циљу елиминације вирусних хепатитиса Б и Ц као јавноздравственог проблема потребно је да се 90% особа инфицираних HBV-ом и HCV-ом тестира и дијагностикује и да се 80% особа са дијагностикованом инфекцијом који су у потреби лечи.

3. Процењује се да су вирусни хепатитиси Б и Ц били одговорни за 1,34 милиона смртних исхода у 2015. години (720.000 смртних исхода због цирозе јетре и 470.000 смртних случајева због примарног карцинома јетре), што је упоредиво са бројем смртних исхода од туберкулозе, а више у поређењу са процењеним бројем особа умрлих од AIDS-а (терминални стадијум инфекције узроковане HIV-ом). Смртност од хепатитиса показује тренд пораста (за 22% више него 2000. године), док смртност услед туберкулозе и АИДС-а опада.

Циљ глобалне стратегије СЗО је да се до 2030. године смањи смртност услед компликација HBV и HCV инфекција за 65%, односно да буде мање од 500.000 умрлих особа у свету.

4. Нове инфекције хепатитиса се и даље дешавају и то углавном вирусног хепатитиса Ц.

Број деце млађе од 5 година са хроничном HBV инфекцијом смањен је на 1,3% у 2015. години (4,7% у периоду пре увођења вакцинације против хепатитиса Б). Вакцинација против хепатитиса Б, са обухватом од 84% на глобалном нивоу у 2015. години, спречава око 4,5 милиона инфекција годишње код деце.

Међутим, процењује се да је 1,75 милиона одраслих особа новоинфицирано HCV-ом у 2015. години, углавном због инјектирања дроге употребом коришћеног, нестерилног прибора за инјектирање и због небезбедних пракси у здравственим установама (нпр. вишеструко коришћење нестерилисаног или неадекватно стерилисаног прибора за давање инјекција или током других инвазивних медицинских интервенција), односно током пружања хигијенских услуга, где постоји потенцијани ризик од контакта оштећене коже или слузокоже са инфективним материјалом – крвљу инфициране особе (нпр. тетоваже, пирсинг, маникир, педикир, козметичарске и друге хигијенске услуге) у појединим земљама.

Циљ глобалне стратегије СЗО је да се до 2030. године смањи број нових хроничних инфекција HBV и HCV за 90%, односно да буде мање од милион нових хроничних HBV и HCV инфекција у свету.

5.Постизање циља елиминације вирусних хепатитиса до 2030. године, као јавноздравственог проблема, није претерано амбициозано на шта указују извештаји из 28 земаља са високим оптерећењем овим болестима.

Епидемиолошка ситуација у Европи и свету

Епидемија HBV инфекције с процењеним највећим бројем случајева региструје се у региону Западног Пацифика и у региону Африке (68% свих инфицираних особа у свету крајем 2015. године). Према проценама СЗО у региону Европе око 15 милиона људи живи са хроничном хепатитис Б инфекцијом и око 14 милиона са хроничном хепатитис Ц инфекцијом. На основу процена СЗО за 2015. годину учесталост хроничне HCV инфекције у свету је била 1%, при чему се највећа учесталост хроничне HCV инфекције региструје у области источног Медитерана (2,3% тј. 15 милиона) и у региону Европе (1,5% тј. 14 милиона). Хронична инфекција вирусом хепатитиса Б може довести до озбиљних компликација као што су цироза јетре и примарни карцином јетре код 20-30% пацијената. Хронична инфекција узрокована вирусима хепатитиса Б и Ц нец́е показати симптоме дуго времена, понекад деценијама. Вец́ина људи нема спознају о присуству инфекције и управо стога, пацијенти се јављају здравственој служби са узнапредовалим обољењем. Сваке године у региону Европе око 56.000 људи умре од последица хроничне инфекције хепатитисом Б, а преко 112.000 људи умре од последица хроничне инфекције хепатитисом Ц, односно примарног карцинома јетре или цирозе. На глобалном нивоу, најмање 60% случајева карцинома јетре је последица касног тестирања и лечења вирусних хепатитиса Б и Ц (43% због хепатитиса Б и 17% због хепатитиса Ц). Вирусни хепатитис је главни убица због недостатка глобалне пажње. Сваке године вирусни хепатитис су одговорни за преко 171.000 смртних случајева у региону Европе, што је упоредиво са бројем умрлих од AIDS-а и Тb. Свакодневно више од 400 људи у региону Европе умире од узрока који се односе на вирусни хепатитис. Број смртних случајева на глобалном нивоу узрокован хепатитисом порастао је за 22%, док је морталитет због других главних заразних болести, као што су HIV, туберкулоза и маларија, опао.

Приступ тестирању на вирусне хепатитисе је генерално ограничен. Док је укупан број особа лечених услед HCV инфекције достигао 5,5 милиона у 2015. години, само око пола милиона ових особа је примало антивирусне лекове новије генерације, који су ефикаснији и комфорнији за примену.

Према Европском центру за контролу болести процењена преваленција хроничног хепатитиса Б у општој популацији у земљама Европске уније креће се у распону од 0,1% у Ирској и Холандији до 5,5% у Румунији, док се учесталост HCV инфекције у општој популацији креће у распону од 0,2% у Холандији до 4,4% у Италији. Процењена учесталост хроничног носилаштва HBsAg и анти-HCV антитела у земљама Европске уније је око 1%. Земље ЕУ са највећим процењеним апсолутним бројем хроничних хепатитис Б случајева су Италија и Румунија (обе земље са преко милион случајева), а следе Пољска, Немачка, Француска, Велика Британија, Бугарска и Шпанија, од 550.000 до 300.000 случајева, док се у Грчкој, Португалији и Мађарској број оболелих особа креће у распону од 260.000 до 100.000. Италија је земља са највећим апсолутним бројем процењених случајева хроничне хепатитис Ц инфекције у популацији одраслих – 1,6 милиона случајева.

У 2016. години, 30 земаља из ЕУ/ЕЕА је пријавило 29.307 случајева хепатитис Б вирусне инфекције, са стопом пријављених случајева од 5,5 случајева на 100.000 становника. Од ових случајева, 8,6% случајева су биле акутне инфекције, 60,3% хроничне, код 30 % форма је остала непозната, а 1,1% случаја нису могле бити класификоване. Најугроженија група код акутних и хроничних инфекција је узрасна група од 25-34 године (што представља 23,6% код акутних и 32,3% код хроничних случајева); а однос мушкарацца према женама био је 1,7 према 1. И даље се региструје тренд смењења стопе акутних случајева, што је у складу са светским трендовима и представља позитиван ефекат националних програма вакцинације. Међу пријављеним акутним случајевима, најчешц́е је био пријављен хетеросексуални пренос (30,2%), а следи трансмисија у здравственим установама (16,6%) и пренос код мушкраца који имају секс са мушкарцима (12,4%). Међу хроничним случајевима, пренос у здравственим установама и пренос са мајке на дете најчешц́и су путеви преноса (32,6% и 31,6%). Насупрот томе, стопа новорегистрованих хроничних случајева наставља да расте у времену, при чему се сматра да је повећање највероватније повезано са променом у пракси тестирања и известавања на локалном нивоу. У претходних неколико година јављају се додатни проблеми услед повец́ане миграција становништва. Око 10,3% од укупног становништва, односно 11,4% одраслог становништва у земљама ЕУ/ЕЕА су особе рођене у иностранству. На основу демографских извора података и систематских прегледа на HBV и HCV инфекцију процењено је да је 53% од укупног броја миграната у земљама ЕУ/ЕЕА рођено у земљама са високом ендемском преваленцијом ХБВ, односно у земљама са преваленцијом од 2% или вишој у општој популацији. Такође, око 79% одрасле мигрантске популације је рођено у земљама са високом HCV преваленцијом (више од 1% опште популација).

У 2016. години, 29 ЕУ/ЕЕА је пријавило 33.860 случајева хепатитис Ц вирусне инфекције, са стопом пријављених случајева од 7,4 случаја на 100.000 становника. Од регистрованих случајева, 2,4% су биле акутне инфекције, 21,8% хроничне, док је код 75% форма остала непозната. Највећи број регистрованих и акутних и хроничних инфекција је узрасној групи од 25-44 године (51,6%); а однос мушкараца према женама је био 1,9 према 1. Само 26,4% оболелих особа је дало податке о начину преноса. Најчешц́е пријављени начин инфицирања је убризгавање дроге нестерилним или туђим прибором за ињектирање (45,5% случајева са комплетном информацијом о начину преноса). Тумачење доступних података о хепатитису Ц и даљих је проблематично, уз препознате разлике у системима надзора и тешкоће у класификовању пријављених случајева као акутне или хроничне инфекције.

Епидемиолошке карактеристике вирусних хепатитиса Б и Ц у Републици Србији

У 2017. години регистровано је укупно 713 случајева вирусних хепатитиса Б и Ц (0,3% свих заразних болести које подлежу обавезном пријављивању у складу са законском регулативом) што је за 16% мање него претходне године (844 случаја), односно за трећину (39%) мање у поређењу са 2013. годином (1112 случајева). Регистровано је двоструко више мушкараца. У 2017. години регистроване су две особе умрле од акутног вирусног хепатитиса Б, као и једна особа умрла од хроничног вирсуног хепатитиса Ц. Морталитет регистрован 2017. године је најнижи морталитет регистрован у претходних пет година (0,04/100000 становника).

У 2017, најнижи ризик оболевања од хепатитиса Б и Ц се, као и претходних година, регистрован је код деце узраста до 14 година, а највиши ризик је регистрован у узрасним групама 30–39 година и 40–49 година.

Узрасно-специфична стопа вирусних хепатитиса Б и Ц, Република Србија, 2017.

Од 2006. године спроводи се обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота, као и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 20 година (1998–2017.) региструје јасан тренд смањења броја особа оболелих од акутног хепатитиса Б (125 у 2017. према 429 случајева у 2001. години). С друге стране региструје се тренд пораста регистрованих случајева хроничних вирусних хепатитиса Б и Ц.

Нотификациона стопа акутног и хроничног хепатитиса Б на територији Републике Србије у периоду од, 1998. до 2017. године

Код 60% особа оболелих од акутног хепатитиса Б и код 76% оболелих од хроничног хепатитиса Б регистрованих током 2017. године начин преношења узрочника је остао непознат. Незаштићени сексуални однос са HBsAg позитивним особама као претпостављени пут преноса HBV заступљен је код 4,7% оболелих од хроничног хепатитиса Б, односно код 24% оболелих од акутног хепатитиса Б. Медицинске, укључујући и стоматолошке интервенције, као претпостављени узрок настанка инфекције навело је 10,4% пацијената са дијагностикованим хепатитисом Б током 2017. године, а коришћење нестерилног прибора за инјектирање наркотика пријављено је као претпостављени начин преноса код око 2% особа, слично као и тетоважа и пирсинг (1,9–3,2%). Највећи број оболелих од акутног хепатитиса Б регистрован је у старосној групи од 30 до 39 година, док је највећи број оболелих од хроничног хепатитиса Б регистрован у узрасним групама 50–59 година и 40–49 година. Као и претходних година регистровано је двоструко више мушкараца међу оболелим особама од обе форме вирусног хепатитиса Б.

У 2017. години укупно је пријављено 17 случајева акутног хепатитиса Ц са стопом инциденције 0,24/100.000, што представља четвороструко смањење у односу на претходну годину. Највећа стопа у Републици Србији забележен је у старосној групи од 30 до 39 година, а следи је узрасна група 50 до 59 година. Код највећег броја оболелих, слично као и претходних година, претпостављени начин трансмисије је остао непознат (59%). Инјектирање дрога нестерилним прибором као начин трансмисије је пријављен код 6% оболелих, што је значајно мање него 2014. године (40%). Незаштићени сексуални однос са анти-HCV позитивним особама пријављен је код 18% оболелих. Претпоставка да је до инфекције дошло приликом медицинских или стоматолошких интервенција наведена је у 6% случајева, док су пацијенати на хемодијализи и акциденти пријављени као претпостављени начин трансмисије били заступљени у истом проценту као и претходних година.

Нотификациона стопа акутног и хроничног хепатитиса Ц на територији Републике Србије у периоду од 1998. до 2017. Године

У 2017. години хронични хепатитис Ц регистрован је код 347 особа, што је за за трећину мање у односу на 2013. и 2007. годину када је регистрован највећи број случајева (више од 550 случајева). Највећи стопа оболелих од хроничног хепатитиса Ц регистрован је у узрасту од 30 до 39 година , а регистровано је двоструко више мушкараца.

Код највећег броја оболелих, слично као и претходних година, претпостављени начин трансмисије је остао непознат (61%). Инјектирање дрога нестерилним прибором као начин трансмисије је пријављен код 24% оболелих, што је двоструко мање него 2014. године (40%). Незаштићени сексуални однос са анти-HCV позитивним особама пријављен је код мање од 4% оболелих. Претпоставка да је до инфекције дошло приликом медицинских или стоматолошких интервенција наведена је у мање од 8% случајева, док су тетоваже и пацијенати на хемодијализи пријављени као претпостављени начин трансмисије код 2% оболелих.

Током првих шест месеци 2018. године укупно је пријављено 298 случајева вирусних хепатитиса Б и Ц, без регистрованих разлика у односу на исти период претходне године. Доминирају хроничне инфекције, поготово хронични хепатитис Ц (144 случаја), затим следи хронични хепатитис Б (80 случајева), који заједно чине 75% свих пријављених вирусних хепатитиса. Акутни облик хепатитис Ц инфекције током првих шест месеци је регистрован у занемарљивом броју (7 случајева). Дистрибуција пријављених случајева вирусних хепатитиса у првих шест месеци ове године указује на спорадично јављање оболевања у свим окрузима на територији Републике.

У складу са слоганом СЗО, наша земља и ове године обележава Светски дан хепатитиса. Планиране активности ће се реализовати у сарадњи са мрезом ИЗЈЗ/ЗЗЈЗ и удружењем пацијената Хронос, уз подрску Министарства Здравља Републике Србије и Института за јавно здравље Србије “др Милан Јовановић-Батут” Поједини ИЗЈЗ/ЗЈЗ ће у својим установама омогућити бесплатно саветовање и тестирање на хепатитис Б и Ц без лекарског упута свим заинтересованим грађанима.