Get Adobe Flash player

Како настају прехлада, грип и упала плућа?

altПрехладу изазивају различити вируси,најчешће из фамилије риновируса. Прехлада се најчешће преноси контактом, преко инфицираног предмета или особе (која је можда претходно брисала нос или кијала у руке), а затим додиривањем очију, носа или уста.

Грип или инфлуенца је узрокована вирусом инфлуенце типа А, Б или Ц. Првенствено се преноси удисањем вирусних честица из ваздуха, када инфицирана особа у близини кија или кашље. Људи се инфицирају вирусом инфлуенце типа Б и неким подтипом инфлуенце А (Х1Н1, Х1Н2 и Х3Н2). Називи подтипова настали су према протеинима који се налазе на површини вируса. Један протеин зове се хемаглутинин (Х), а други неураминидаза (Н). На пример, ако говоримо о Х7Н2 вирусу, значи да је у питању вирус инфлуенце тип А с хемаглутинским протеином 7 и неураминидазом 2. Вирус инфлуенце типа Ц је нешто блажи и не узрокује епидемије, а вируси типа А су историјски одговорни за пандемије грипа.

Упала плућа или пнеумонија, је упала различитих компоненти које заједно чине дисајне путеве (алвеоле, алвеоларни дуктуси, бронхиоле). Да би била постављена дијагноза упале плућа, потребан је рендгенски снимак плућа. Необично је то што иначе здрави људи само тако оболе од упале плућа, на исти начин као што су се инфицирали прехладом или грипом. Само посебно опасни организми могу продрети кроз обрамбени механизам домаћина преко ваздуха, да би успешно узроковали упалу плућа. Упала плућа је углавном опортунистичка инфекција (значи да се јавља као последица неке друге болести која је присутна): код људи који имају неке хроничне болести или имају друге факторе ризика (нпр. старији од 65 година, или особе које примају лекове за имуносупресију, лица ослабљеног имунитета, алкохоличари, непокретни, и потхрањени.

Вирусна упала плућа најчешће је узрокована вирусима инфлуенце или хантавирусима.

Симптоми прехладе

Симптоми прехладе зависе од вируса који је узрочник. Ипак, могуће је генерализирати симптоме, обично почињу један до два дана након контакта с вирусом и углавном су благи осећај жарења, свраба или бола у грлу. Упала грла напредује све док не постане умерено болна или не престане, што се обично дешава други или трећи дан. Носни симптоми обично почну када заврши бол у грлу: прозирни исцедак из носа који траје око два дана. Након тог времена постане обилнији и гнојни, жут и тежак. Типично је да је нос парцијално или тотално блокиран (носна конгестија). Гнојни исцедак и носна блокада с временом попуштају четврти или пети дан. Онда почиње кашаљ и у почетку може бити продуктиван, с временом постаје густ, сув и непродуктиван. Прехлада може бити праћена другим симптомима који зависе од специфичности вируса, а то су висока температура, сузење, кијање, слабост и главобоља. Наступ и прогресија симптома прехладе је постепен, а оболели углавном уобичајено функционишу и обављају свакодневне активности.

Симптоми грипа

Као и симптоми прехладе, симптоми инфлуенце такође се разликују код људи. Сваке године јавља се углавном други подтип грипа и узрокује симптоме који се разликују од симптома грипа карактеристичних нпр. за прошлогодишњу. Ипак, генерализација је такође корисна.Наступ симптома је нагао (за разлику од симптома прехладе). Човек се може осећати здрав ујутро, а веома лоше већ послеподне. Када наступе симптоми, могу се приметити преклапања са симптомима прехладе. Гушобоља и исцедак из носа појављују се и код грипа и код прехладе. Ипак, исцедак код грипа обично не постаје густ и гнојан с временом као код прехладе. Иако се главобоља и грозница појављују само понекад код прехладе, они су ипак уобичајенији и озбиљнији код грипа. Температура код грипа може бити и до 40°Ц, што је свакако више него код прехладе. Особа с грипом изгледа околини болесно: влажна, топла кожа, сузне и црвене очи, а обична прехлада обично не узрокује очне и кожне симптоме. Можда је ипак највећа разлика између обе болести ступањ малаксалости и ослабљености. Грип изазива то да се пацијент осећа слабо, уз потребу само за одмором и спавањем, а такође се јављају и озбиљни болови у мишићима, зглобовима и регији око очију. Изражена је жеља за одмором и миром.

Симптоми упале плућа

Бактеријска или типична упала плућа праћена је грозницом, високом температуром, знојењем, боловима у грудима и продуктивним кашљем жуто-зелене боје.

Упала плућа опонаша прехладу или грип. Симптоми варирају, као и код других болести, зависно од узрочника. Пацијент с упалом плућа се жали на отежано дисање, најчешће га описује као болно или убрзано. Бактеријска или типична упала плућа (узрокована бактеријама) попраћена је грозницом, високом температуром, знојењем, боловима у грудима и продуктивним кашљем (то је кашаљ код којег се видно избацује "шлајм" из дисајних путева) жуто-зелене боје. Вирусна упала плућа (или атипична, назив "атипична" не односи се само на упалу плућа узроковану вирусима, већ и гљивицама и неким микроорганизмима) узрокује бол у мишићима, малаксалост, повишену температуру и непродуктивни кашаљ ("ништа" се не избацује приликом кашља).

Како се лече прехлада и грип?

Код некомпликованих случајева прехладе могуће је само симптоматско лечење:

одмарање у кревету, узимање течности и воде са много витамина Ц, и примена неких лекова који ублажавају симптоме прехладе и грипа.

Најчешће коришћени лекови за симптоматско лечење су:

ацетилсалицилна киселина или комбинација са псеудоефедрином за лечење главобоље или повишене температуре,

Антихистаминци и деконгестиви могу помоћи у ублажавању симптома као што су цурење носа, црвенило и сузење очију.

Ако користите капи за нос, не чините то дуже од 3 до 4 дана.

Антибиотици не убијају вирусе! Користе се по препоруци лекара и то код ретких бактеријских компликација, као што су синуситис или инфекција уха, које се развијају као секундарне инфекције.Употреба антибиотика "за свaки случај" неће спречити секундарне бактеријске инфекције.

Како спречити ширење прехладе и грипа?

Прање руку је најједноставнији и најефикаснији начин спречавања риновирусних прехлада.Недодиривање носа или очију је други начин.Особе које су прењхлађене треба увек да кијају или кашљу у папирну марамицу и онда да је баце.Ако је могуће, треба избегавати блиске, дуже контакте са особама које су прехлађене.Пошто вирус може да преживи и до три сата ван носних путева на предметима и кожи, чишћење површина са средством за дезинфекцију које убија вирусе може помоћи у спречавању ширења инфекције.