Get Adobe Flash player

"Пружимо руку, спасимо животе"

алтСваке године 10. септембра на иницијативу међународног удружења за превенцију самоубистава (Међународна асоцијација за превенцију самоубиства - ИАСП) Светски дан се обележава превенције самоубиства.

Основни циљ је подизање свести о потреби и обавези с провођења акција у превенцији самоубистава на глобалном нивоу.Ове године акценат је на подстицању бриге заједнице, све За нас за односно оне које су у потенцијалном ризику да почине самоубиство.Исказивање интереса за људе Који За нас окружују и с којима смо у било којој врсти односа, разговор с онима које проценимо вулнерабилнијима (у неосуђујућем тону), исказивање подршке, развијање социјалних мрежа, можемо којима су начини да помогнемо. Друштвено изоловање особе склоне самоубиству знатно повећава ризик док, с друге стране, чврсте социјалне мреже имају значајни заштитни ефекат.

Светска здравствена организација (Светска здравствена организација - СЗО) позива на превенцију суицидалног понашања, доступност примереног лечења и праћења Позициа Које су покушале самоубиство и. На морално и Одговорно извештавање о самоубиствима у медијима самоубиство је комплексан проблем и у својој етиологији садржи биолошке, психолошке и еколошке факторе ризика.Упркос комплексности овај проблем је могуће превенирати.

Шта бројке говоре?

  • Четири од пет особа покушало је самоубиство бар једном пре тога.
  • Од десет особа које почине самоубиство, осам их је некоме рекло што ће учинити.
  • Самоубиство је чешће заступљено у старијој старосној групи (у старосној групи изнад 75 година).
  • Најмање 100 000 адолесцента сваке године почини самоубиство (Светска здравствена организација).
  • Однос самоубистава мушараца и жена је 3: 1 и овај податак врло је сличан у већини земаља.
  • У старосној доби између 15 и 19 година самоубиство је други узрок смрти по учесталости (на глобалном нивоу, Светска здравствена организација).
  • За већину младих особа који су покушали или извршили самоубиство утврђено је да су дуже време размишљали о томе.

Шта су ризични фактори?

Ризичним факторима сматрају се:

претходни покушаји самоубиства;

тренутне самоубилачке мисли;

почињено самоубиство унутар породице;

претходне хоспитализације због душевних болести;

недавно проживљене стресне ситуације, нарочито ако дуго трају (нпр губитак блиске родбине, пријатеља, развод брака родитеља, прекид везе са партнером, злостављање на радном месту, губитак посла, губитак дома.);

губитак или оштећење здравља који може бити стваран или имагинаран;

друштвена изолација (особа нема друштвену алтернативу или вештину да би изабрала било што осим самоубиства);

зависност о дрогама, алкохолу или коцкању (дроге смањују контролу над сопственим понашањем или превладава импулсивно понашање);

изложеност насиљу у породици или друштвеној средини.

Треба ли да разговара о самоубиству?

Суицидална особа самоубиство види као решење проблема који доноси неиздржив бол, а који сматра нерешивим. Већина особа које су починиле самоубиство желели су да се реше душевне боли и патње.У суштини не желе да заврше живот већ патњу.Сваки наговештај или потенцијалну могућност самоубиства некога у нашој околини морамо схватити озбиљно.Помоћ стручњака, али и чланова породице и блиских особа је управо у томе да особу у таквом стању схвате озбиљно, помогну јој да преброди кризу и нађе задовољавајућа решења.Суицидална особа осећа се беспомоћно и често на различите начине тражи помоћ околине.Потребно је улагати трајне напоре у борби против стигме везане уз суицид.

Шта требачинити на здравственом нивоу?

Суицид није само психијатријски већ и јавноздравствени проблем.Суицидално понашање и учесталост суицида повезано је и с факторима социјалног и културалног окружења (нпр. Рат, послератни период, алкохолизам, депресија ...). Стварање окружења развијених друштвених мрежа, толеранције, ненасиља, стварањем система подршке, повећавањем социјалне осетљивости друштва, унапређењем менталног здравља, унапређењем квалитета живота свих грађана, ствара се и позитивно окружење.

Јавноздравствене кампање често стављају нагласак на ризичне факторе.Међутим, у циљу смањења стопе самоубистава потребно је велики део напора уложити и у смеру оснаживања окружења у којем живи суицидална особа, односно развијања заштитних механизама друштва.

Заменимо тишину везану за проблем самоубистава заинтересованим и одговорним приступом!