Get Adobe Flash player

Здрави избори за здраво срце, за све и свуда!

12043157 10153568577979484 3688945509412356900 nСветски дан срца се у Дому здравља Лозница обележава низом активности – предавања прим.др Наде Ђурић о Превенцији кардиоваскуларних болести и акцијом на шеталишту испред Дома културе Вук Караџић где је  направљена изложба плаката свих досадашњих акција, као и превентивни прегледи грађана.

У обележавању Светског дана срца учествовали су здравствени радници Превентивног центра и Патронажне службе, представници Црвеног крста, Канцеларија за младе, Удружења грађана.

Акцију је подржао и помоћник градоначелника господин Љубинко Ђокић и републичка посланица Велинка Тошић, као и 150 грађана који су искористили прилику да  прегледају основне параметре који и представљају ризик за обољења срца и крвних судова. Акцију је подржала и главна сестра Дома здравља, Драга Пантелић, Током акције је мерен шећер у крви и висина крвног притиска, дељени су савети као и штампани материјал. 

Према подацима Светске здравствене организације, кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свету. Од последица кардиоваскуларних болести годишње умире 17.300.000 људи. Од исхемијске болести срца годишње умире 7.300.000 људи, 6.200.000 од цереброваскуларних болести. Више од 3 милиона умрлих особа било је у доби нижој од 60 година.

Кардиоваскуларне болести у Европи

На нивоу Европе кардиоваскуларне болести одговорне су за 4.300.000 смрти годишње, односно 48% свих смрти и то 54% смрти у жена и 43% смрти код мушкараца. У земљама Европске Уније одговорне су за 42% смрти. Према подацима европске статистике о кардиоваскуларним болестима, водећи су узрок смрти у жена и мушкараца у свим земљама Европе, изузев у Француској, Холандији и Шпанији. Нешто мање од половине смрти од кардиоваскуларних болести проузроковано је исхемијским болестима срца, а око трећина смрти цереброваскуларним болестима. Преваленција дијабетеса, који посебно подиже ризик за исхемијске болести срца, мождани удар и периферне васкуларне болести, у последње две деценије је изразито порасла и износи 5 до 10%. Тренутно се процењује да у свету има око 600 милиона људи са хипертензијом и 150 милиона особа са дијабетесом типа 2, а приближно подједнаки број има оштећену толеранцију глукозе, која такође повећава ризик за болести крвних судова.

ljubo djokiКардиоваскуларне болести у Србији

Од болести срца и крвних судова током 2013. године у Србији је умрло 53.367 особа. Болести срца и крвних судова са учешћем од 53,2% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају реуматска болест срца која чини 0,1% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца 9,0%, исхемијска болест срца 18,5%, цереброваскуларна болест 24,7%, и остале болести срца и система крвотока 47,7% свих смртних исхода од КВБ.

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. Акутни коронарни синдром укључује акутни инфаркт миокарда и нестабилну ангину пекторис. АКС у Србији чинио је 55,7% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2013. години. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 96,5%, а нестабилна ангина пекторис код 3,5% оболелих. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2013. години са дијагнозом АКС евидентирано 18.253 случајева. Инциденција АКС у Србији износила је 254.8 на 100.000 становника. Године 2013. од овог синдрома у Србији је умрло 5496 особа. Стопа смртности од АКС у Србији износила је 76,7 на 100.000 становника.

Како се манифестују кардиоваскуларне болести?

Кардиоваскуларне болести (КВБ) су болести срца и крвног система, а главне клиничке манифестације се могу поделити на оне које захватају:

  • срце и срчани кардиоваскуларни сустав- коронарна (исхемијска) болест;
  • мозак и мождани кардиоваскуларни систем - цереброваскуларна болест;
  • доње екстремитете - оклузивна болест периферних артерија.

У подлози свих ових болести најчешће је атеросклероза, односно оштећење артерија обележено сужењем лумена жиле због локалног задебљања унутрашњег слоја зида жиле накупином које се зове атером. Атером је грађен од холестерола и распаднутих ћелија који уз везиво и калцијум чине у крвне судове на чврстом и нееластичну. Атеросклеротичним накупина сужава пречник артерије па ткиво које она снабдева добија мање крви, а због смањења еластичности може доћи и до пуцања жиле. Епидемиолошка истраживања су већ пре више деценија показала да постоје бројни фактори ризика за настанак атеросклерозе, односно њених клиничких манифестација - болести срца и крвних судова. Развој болести је особито убрзан ако соба има истовремено више фактора ризика, при чему два или више фактора ризика умножавају, а не сабирају своје ефекте. Стога је опасније имати више фактора ризика него један, колико год он био јако изражен.

Фактори ризика

Постоје фактори ризика на које можемо утицати, и они на које не можемо. Индивидуални ризици за кардиоваскуларне болести мање више су познати. Међутим, постоје и тзв. друштвени ризици који су мање познати, а доказано имају утицај на здравље, између осталог, знатан утицај и на кардиоваскуларно здравље. Међу онима на које можемо утицати најважнији су: 

  • пушење;
  • повишени крвни притисак;
  • повишен ниво масти (холестерола и / или триглицерида) у крви;
  • повећана телесна тежина / дебљина;
  • недовољна / нередовна физичка активност;
  • шећерна болест (дијабетес).

У свету 15-37% одраслог становништва има повишен крвни притисак. У доби 60 година тај удео расте на 50%, с тиме да је преваленција (проширеност) виша у урбаним него руралним подручјима. Процењена преваленција пушења износи 30 - 40%. Преваленција дијабетеса, који особито подиже ризик за исхемијске болести срца, мождани удар и периферну васкуларну болест, у последње две деценије је изразито порасла и износи 5 до 10%. Тренутно се процењује да у свету око 600 милиона људи болује од хипертензије и 150 милиона особа од дијабетеса типа 2, а приближно подједнаки број има оштећену толеранцију глукозе, која такође повећава ризик за болести крвних судова. Фактори ризика на које не можемо утицати: доб, пол и позитивна породична анамнеза (наслеђе). Ризичном породичном анамнезом сматра се превремена смрт услед коронарне болести срца блиских мушких сродника у доби пре 55 година (отац, брат) или 65 година женских чланова породице (мајка, сестра). Ризичним старосним и полним групама сматрају се мушкарци у доби изнад 45 година, односно жене у доби изнад 55 година.

Превенција кардиоваскуларних болести - што је могуће постићи?

Постоје чврсти докази о ефикасности примарне и секундарне превенције. Данас се сматра да је могуће редуковати око 50% превремене смртности и инвалидности од кардиоваскуларних болести. При том значајну улогу има усвајање здравих животних навика (непушење, правилна исхрана, редовна физичка активност), који утичу на појавност повишеног крвног притиска и масноћа у крви, шећерну болест који повећавају ризик оболевања од болести срца и крвних судова. Светска здравствена организација наглашава - стратегији уравнотежене комбинације популацијског приступа и приступа ризичним групама може се постићи ефикасан надзор над епидемијом кардиоваскуларних болести. Стога је потребно интензивирати рад на програмима промоције здравља и превенције. Програми промовисања здравља Подразумијевање усвајање здравих животних навика: непушење, правилна исхрана, редовна физичка активност и системски рад на "исправљању" друштвених неједнакости. Опште препоруке кажу да је потребно проводити 30 минута телесне активности дневно, узимати пет оброка воћа и поврћа дневно, ограничити унос соли на количину мању од једне мале кашичице соли дневно, престати пушити и ограничити унос алкохола.

Програми превенције подразумевају: бригу за особе под повећаним ризиком, рано откривање болести, примену савремених дијагностичких и терапијских поступака и рехабилитацију оболелих.

Пушење

Престанак пушења доводи до смањења компликација и напредовања даљњег оштећења крвних судова. Ризик од болести срца смањује се чак за 50%. Пушење је битан фактор ризика за развој атеросклерозе односно коронарне болести. Познато је да дувански дим садржи преко 4000 различитих хемијских састојака. Никотин који је најпознатији састојак цигарете узрокује повишење крвног притиска, повећава број срчаних откуцаја и узрокује стезање крвних судова.Бројни састојци дуванског дима оштећују зидове крвних судова. Пушење представља један је од најутицајнијих ризика појаве атеросклерозе, односно развоја компликација на срцу и крвним судовима. Пушачи су четири пута изложенији срчаном удару од непушача.

Повишене масноће у крви

Обично се ради о повећању укупног холестерола, ЛДЛ-холестерола и триглицерида те смањењу ХДЛ-холестерола у крви, али и о поремећеном односу доброг и лошег холестерола (ХДЛ и ЛДЛ холестерола). Холестерол у крви човека настаје на два начина: стварањем у јетри и уносом храном животињског порекла. Неопходан је за нормалан раст организма. Његово штетно деловање изражено је код високих вредности холестерола у крви. Холестерол се одлаже у зидове крвних судова и узрокује њихово задебљање. Основни је супстрат развоја атеросклерозе. Повишене вредности морају се лечити. Основно лечење односи се на примену специфичних прехрамбених навика којима се може ниво холестерола смањити за око 20%. У случају да само те мере не делују потребни су и лекови.

Шећерна болест

Шећерна болест представља високи ризични фактор за развој атеросклерозе. У комбинацији са осталим факторима, ризик појаве атеросклерозе постаје вишеструк. Коронарна болест је главни узрок обољевања и смртности особа са шећерном болешћу. Око 80% дијабетичара умире од атеросклеротских промена на крвним судовима. Коронарна је болест два до три пута чешћа у особа са дијабетесом типа 2 (у односу на осталу популацију). Највише изгледа за оболевање од шећерне болести, осим наследне предиспозиције, имају особе са прекомерном телесном тежином, неправилном и нередовитом исхраном, телесно неактивне особе те особе изложене стресу. Савремени начин живота и недостатак здравствене едукације довеле су до тога да данас од дијабетеса оболевају и млађе особе. Прерана атеросклероза код особа оболелих од дијабетеса осим коронарне болести, може довести до можданог удара, бубрежне инсуфицијенције, оштећења мрежњаче ока, поремећаја осећаја додира и болa, дијабетичког стопала. Тим је особама знатно скраћен животни век и умањена квалитета живота. Важно је нагласити да је дебљина код деце ризични фактор појаве кардиоваскуларних болести. Рецентна стручна и научна литература упућује на то да гојазна деца имају повећани ризик за развој кардиоваскуларних болести у одраслом добу. Доказано је да су деца из породица са позитивном анамнезом за кардиоваскуларне болести тежа од оне деце из породице без таквог анамнестичког податка.

ova 111224673 10153568574969484 303225623943711602 n