Get Adobe Flash player

Светски дан борбе против хепатитиса

27.7.2011.

Поводом Светског дана борбе против хапатитиса, данас је у, Дому здравља Лозница, у сали за едукације, одржана конференција за новинаре.

Конференцију је отворила др Снежана Марковић, директор Дома здравља и истакла да се од ове године, први пут 28. јул званично обележава као Светски дан хепатитиса, у складу са одлуком 65. скупштине Светске здравствене организације, а са циљем да се укаже на значај овог обољења и да се грађани подстакну на превенцију и рану дијагностику вирусних хепатитиса.

Хепатитиси предстаљају запаљенско обољење јетре. Могу бити изазвани бактеријским инфекцијама, лековима, алкохолом, хемијским супстанцама, аутоимуним болестима, а најчешће су узроковани вирусима. Узрочници вирусних хепатитиса су вируси хепатитиса А, Б, Ц, Д, Е и Г, од којих највећи значај имају хепатитиси изазвани вирусима А, Б и Ц.

Према проценама Светске здравствене организације 500 милиона људи широм света тренутно је заражено хепатитисом Б или Ц (процењује се да је сваки дванаести становник планете носилац хепатитис Б или Ц вируса). У Србији, више од 100.000 људи има хронични хепатитис Ц, и још око 350.000 хронични хепатитис Б. Већина заражених то не зна.

Особе са хроничним хепатитисом су у великом ризику да оболе од цирозе, односно рака јетре, болести од којих годишње умре око милион и по људи широм света.

Вирус хепатитиса Б (ХБВ) се преноси контактом са крвљу и телесним течностима заражене особе, на исти начин како се преноси и ХИВ. Међутим, вирус хепатитиса Б је око 100 пута заразнији од ХИВ-а. Преноси се употребом нестерилних игала, као и приликом употребе дрога, тетоважа, пирсинга и других сличних метода, и сексуалним контактом. Заражене труднице могу да пренесу инфекцију на своје новорођенче.

Повећан ризик од инфекције имају и особе које су пре 1994. године примале трансфузије крви и крвних деривата, особе које болују од хемофилије, особе које су на дијализи, здравстевни радници, промискуитетне особе и особе које ступају у ризичне сексуалне односе без заштите, садашњи и бивши затвореници и особе које живе са болесником оболелим од хроничног Б хепатитиса.

У превенцији хепатитиса Б значајне мере представља систематска вакцинација деце, здравствених радника и других особа које су посебно изложене ризику (корисници дрога, штићеници специјалних установа, особе на хемодијализи, сексуални партнери особа које имају хепатитис Б), као и контрола трудница у последњем месецу трудноће на зараженост вирусом хепатитиса Б.  Хепатитис Б се не преноси храном и водом, као и уобичајеним контактима.

Према речима прим. др Наде Ђурић, код хроничног хепатитиса Б постојећа терапија значајно смањује број вирусних копија у крви, зауставља ток болести ка цирози јетре, побољшава квалитет живота и спречава даље ширење инфекције на друге особе.

"Болест нема специфичне симптоме и често се открије тек у фази декомпензоване цирозе или тумора јетре. Због свог неприметног развоја ова болест је нажалост 'тихи убица', истакла је др Ђурић, и указала на ризичне ситуације у којима треба бити опрезан а то су израда тетоважа и пирсинга, третмани код педикира и маникира, акупунктура и сличне интервенције обављене нестерилисаним или недовољно стерилисаним инструментима, и коришћење средстава за личну хигијену оболелих особа (четкице, бријачи, турпије). Посебно је нагласила да се инфекција не може добити социјалним контактом са зараженом особом.

Хепатитис Б се може спречити вакцинацијом, а хепатистис Ц се може успешно лечити савременом терапијом уколико се открије на време. За њега нема вакцине, и може га добити свако (директним контактом са инфицираном крви, и другим телесним течностима) а неке особе су повећаном ризику и то сви који су примали трансфузију крви пре 1994.године, особе које болују од хемофилије, особе на хемодијализи, партнери особа оболелих од хепатитиса Ц, корисници психоактивних супстанци (посебно интравенски наркомани), промискуитетне особе, особе које су на послу у контакту са крвљу (здравствени радници, полиција и затворско особље, ватрогасци..). У Србији је хепатитис Ц два пута чешћи код мушкараца него код жена, код одраслих пре него код деце (најчешће између 20 и 40 година).

Хепатис Ц се успешно лечи комбинацијом интерферона продуженог деловања (пегилирани рекомбиновани алфа интерферон) са рибавирином. Ова комбинација лекова даје најбоље резултате. Резултати се разликују у зависности од генотипа вируса, а и лечење различито траје (24 и 48 недеља). Терапија је веома скупа и самим тим је строго контролисана и уколико тест крви на вирусе после 12 недеља терапије није негативан, лечење се прекида.

На крају данашње конференције Драга Тадић, главна сестра Дома здравља, закључила је да је у превенцији хепатитиса од посебног значаја препознавање сопственог ризика од хепатитиса као и обавезно јављање изабраном лекару, који ће даље спровести дијагностику и правовремено започети лечење.