Get Adobe Flash player

Службе:

Општа медицина
  • Хитна медицинска помоћ
  • Медицина рада
  • Служба за заштиту жена
  • Поливалентна патронажа
  • Стоматолошка здравствена заштита
  • Лабораторијска дијагностика
  • Правни и кадровски послови
  • Економско финансијски послови
  • Техничко одржавање
  • Здравствене заштита деце и омладине
  • Осмехни се здраво

    altНедеља здравља уста и зуба се, од 1991. године, обележава традиционално треће недеље маја. Овогодишљи слоган кампање „Осмехни се здраво” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.

    Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши и пре ницања зуба, тј. током трудноће.
    Главни фактори ризика, као што су пушење, употреба алкохола и неправилна исхрана са великом количином масти, соли и шећера доприносе развоју болести уста и зуба. Ризик оболевања од малигних болести усне дупље је 15 пута већи када се комбинује више фактора ризика као што су употреба дувана и алкохола.

    Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, а утиче и на кључне функције као што су говор и спавање и не представља само здравље зуба већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.

    Опште препоруке за очување оралног здравља су:

    Одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе;

    • Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана;
    • Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају;
    • Безбедно физичко окружење;
    • Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
    • Престанак или смањење конзумирања алкохола;

    Престанак пушења

    Показатељи оралног здравља становништва Србије

    Према последњем истраживању здравља становништва Србије из 2013. године, у Србији је мање од половине (45,6%) становништва проценило стање својих зуба и усне дупље као добро. 

    Становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Ово указује на потребу изналажења начина да се повећа обухват становника из ових циљних група здравственоваспитаним радом и превентивним стоматолошким прегледима.

    Само 8,3% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе.
    Највиши проценат оних који редовно перу зубе (72,9%) су млади узраста од 15 до 24 године.
    Подаци о оралном здрављу у свету

    У свету 60–90% школске деце и близу 100% одраслог становништва има зубни квар.

    Трећина становништва 65–74 године старости у свету нема ниједан свој зуб.

    У свету је, међу децом узраста 6–12 година, 16–40% деце имало неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља.

    Обољења потпорног апарата зуба, која могу довести до губитка зуба, присутна су код 15–20% светске популације старости 35–44 године.

    Инциденција (број нових случајева) малигних обољења уста се креће од 1 до 10 случајева на 100.000 људи у већини земаља.

    Број оболелих од карцинома уста је релативно чешћи међу мушкарцима, старијим људима и људима са лошијим социоекономским статусом. Употреба дувана и алкохола су главни фактори ризика повезани са овим малигним обољењима